Savršeni polimer — onaj koji balansira fizička svojstva i ekološke performanse — ne postoji, ali polibutilen adipat ko-tereftalat (PBAT) je bliži od mnogih.
Proizvođači sintetičkih polimera decenijama nisu uspevali da spreče da njihovi proizvodi završe na deponijama i okeanima, i sada su pod pritiskom da preuzmu odgovornost. Mnogi udvostručuju napore da podstaknu recikliranje kako bi se odbranili od kritičara. Druge kompanije pokušavaju da se pozabave problemom otpada ulaganjem u biorazgradivu plastiku na biobaziranoj bazi kao što su polimlečna kiselina (PLA) i polihidroksialkanoat (PHA), nadajući se da će prirodna degradacija ublažiti barem deo otpada.
Ali i recikliranje i biopolimeri suočavaju se s preprekama. Uprkos godinama napora, stopa recikliranja plastike u SAD je, na primjer, još uvijek manja od 10%. A biopolimeri — često proizvodi fermentacije — bore se da postignu iste performanse i proizvodni obim kao postojeći sintetički polimeri koje treba zamijeniti.
PBAT kombinuje neke od korisnih svojstava sintetičkih i biobaziranih polimera. Dobija se od uobičajenih petrokemikalija – prečišćene tereftalne kiseline (PTA), butandiola i adipinske kiseline – a ipak je biorazgradiv. Kao sintetički polimer, lako se može proizvoditi u velikim količinama i ima fizička svojstva potrebna za pravljenje fleksibilnih filmova koji su konkurentni onima od konvencionalne plastike.
Kineski proizvođač PTA Hengli. Detalji su nejasni, a kompanija nije bila dostupna za komentar. U medijskim i finansijskim objavama, Hengli je na različite načine rekao da planira tvornicu od 450.000 tona ili 600.000 tona za biorazgradivu plastiku. Ali kada opisuje materijale potrebne za investiciju, kompanija navodi PTA, butandiol i adipinsku kiselinu.
PBAT zlatna groznica najveća je u Kini. Kineski hemijski distributer CHEMDO predviđa da će kineska proizvodnja PBAT-a porasti na oko 400.000 tona u 2022. sa 150.000 tona u 2020. godini.
Vrijeme objave: Feb-14-2022